Ко је био Јован Ристић - Прочитајте више
Индекс чланка
Ко је био Јован Ристић
Прочитајте више
Све стране

 

Гарашанин је послао Ристића у Српско посланство у [[Цариград]]у [[1861]]. Био је то почетак његове успешне дипломатске каријере. Интелигентно је разговарао c [[Турци]]ма, и [[1867]]. успео је да издејствује укидање њихових тврђава у [[Србија|Србији]]. Дакле, он је кључна личност у дипломатији, у другој половини 19. века: преговара око ослобађања од турске доминације и стварања српске државе. Вративши се у [[Београд]], постављен је за министра иностраних дела. Постаје један од најмоћнијих људи у српској политици од [[1868]]. до [[1893]]. После убиства [[Кнез Михаило|кнеза Михаила]], маја 1868, он је довео [[краљ Милан Обреновић|кнеза Милана]] из [[Париз]]а, када је овај имао 14 година. Ристић је два пута био [[регент]]: кнезу Милану и краљу [[Александар Обреновић|Александру]]. Зато је имао много кључних улога у Србији, практично, он је имао моћ, био је [[сива еминенција]].

 

Био је редовни члан [[Српска академија наука и уметности|Српске краљевске акдемије]] (данас САНУ) и једно време њен председник 1899.

==Ристић – дипломата и политичар==

 

Будући несигуран, кнез Милан није волео Ристића, бојао га се. Волео је једног другог дипломату, [[Јован Мариновић|Јована Мариновића]]. Зато што се није петљао у власт. Тако да је владала конкуренција између те две личности, али Мариновић није био куражан, повлачио се. Управо захваљујући Ристићу Србија је добила независност на [[Берлински конгрес|Берлинском конгресу]].

 

Будући да је [[Српско-турски рат]] [[1877]] — [[1878]]. био успешан за српску војску, чинило се да постоје добри изгледи да се остваре политички циљеви Србије. На Ристићевој влади било је да донесе одлуку o војним захтевима Србије, који би се заснивали на овим српско-руским победама. Кнез Милан и српска влада одабрали су за тај задатак Ристића као дугогодишњег борца за националну политику Србије.

 

Српско-бугарске свађе, углавном око граница, које су изазвали глупост и пробугарска пристрасност одговорних руских званичника, развиле су се у смртно непријатељство. Кнез Черкаскиј подржава максималне бугарске претензије. Читаво подручје које су заузеле српске трупе он означава као бугарске, додељујући Бугарској Призрен и Приштину, чак и нишки округ.

 

===Санстефански споразум===

Премда никад није спроведен, [[Санстефански споразум]] имао је далекосежне последице за [[Јужни Словени|Јужне Словене]] и њихове односе c [[Русија|Русијом]]. Споразум је Србији дао независност, али је испуњен тек делић њених територијалних захтева. За српску јавност и политичке лидере ово је била велика неправда, коју су наметнули [[Руси]] a чије разлоге [[Срби]] нису могли да разумеју. Ристић је био озлојеђен одлукама из [[Сан Стефан]]а. Прилику да Србија изађе из готово безнадежне ситуације видео је у незадовољству [[Аустроугарска|Беч]]а и [[Енглеска|Лондона]] Санстефанским уговором. Две велике силе биле су решене да минирају споразум, посебно његов кључ: велику Бугарску. Српске војничке победе и Ристићева вешта дипломатија учинили су да се добије сагласност Русије o задржавању постојеће војне ситуације, до постизања дефинитивног решења. „Не смемо пристати на улогу пиона која нам је дата“, написао је Ристић шефу српског генералштаба [[Коста Протић|Кости Протићу]] у марту [[1878]].

 

Споразум из Сан Стефана извео је велики заокрет у спољнополитичкој оријентацији Србије, у чему су кнез Милан и министар иностраних дела Ристић одиграли главну улогу. Ристић ће ускоро отићи у [[Беч]], потом у [[Берлин]] да брани српска становишта код министра иностраних дела Андрашија и канцелара [[Бизмарк|Ота фон Бизмарка]]. Ови преговори означиће врхунац Ристићеве дипломатске каријере, a Србији донети значајну корист.

 

===Берлински конгрес===

Све до Сан-Стефана кнез Милан је био слепо одан Русији, видећи у цару свог природног браниоца. Када је прокљувио да су два рата Србије c Турском као главни резултат имала стварање велике Бугарске, кнез је схватио да се српска спољна политика заснива на опасној словенској сентименталности. Одлучио је да крене новим правцем, који ће почивати искључиво на интересима Србије. Без понижења за Србију и њену владу, Ристић је дискретно и обазриво извео заокрет ка аустријској спољној политици. Избегавајући журбу и несмотреност, затражио је аустријску заштиту и подршку, добивши је без увреде за Русију, на коју је и даље рачунао током своје бечке мисије и на Берлинском конгресу.

 

Већина одлука, које су потврђене Берлинским споразумом, постигнута је незванично, иза затворених врата. Министар иностраних дела Ристић одиграо је кључну и позитивну улогу. Помогао му је изасланик [[Коста Цукић]], заједно су били оно најспособније што је Србија тада имала. Ристићев положај био је тежак и деликатан: притиснут од Беча да препусти територије на западу, a од Русије да препусти области око [[Пирот]]а и [[Трн (Бугарска)|Трна]] [[Бугарска|Бугарској]] на истоку. Борио се да обезбеди адекватну добит за Србију, a да истовремено задржи пријатељске односе са обема силама. Србија је веома добро прошла у Берлину, добила је за четвртину већу територију. Од свих балканских дипломата, само је Ристић, који је скромно наступао на конгресу, добио све што је требало за Србију, не увредивши ниједну силу и оставши са свима у добрим односима. Преузимањем контроле над јужноморавском долином Србија је постала владар главних праваца из Европе на Балкан, a отворен је и правац долином Вардара. Ристић је успешно завршио борбу Србије са [[Османско царство|Османским царством]]. Такође, дао је темељан допринос уставном развоју Србије својом одлучујућом улогом у припреми [[устав]]а од [[1869]]. и [[1888]]. Ови документи подстакли су јачање [[демократија|демократских]] институција у Србији и истакли је у прве редове [[балкан]]ских земаља. Стога Ристић заслужно спада у ред највећих државника и научника Србије 19. века.

 

 



 

Линкови

  1. http://www.mp.gov.rs Министарство просвете Србије
  2. http://www.bozidarac.rs/
  3. http://www.dkcb.rs Дечји културни центар Београд
  4. http://sr.wikipedia.org Интернет енциклопедија
  5. http://www.ng-junior.org Национална географија
  6. http://www.arhimedes.rs Математичко друштво "Архимедес"
  7. http://www.zvrk.co.rs Зврк - Информативно едукативни центар за децу
  8. http://www.bojanke.com Бојанке за децу
  9. http://www.coolmath4kids.com Забавна математика
  10. http://www.dms.rs Друштво математичара Србије

Ликовни радови

dsc04338.jpg

OS Jovan Ristic, Bele Bartoka 48a, Borca, Administrator:Vlajkopit.